5 najotrovnijih supstanci na svetu

5 najotrovnijih supstanci na svetu
Photo credit: mbrubeck / Flickr

Postoje mnogi članci s listama najotrovnijih supstanci, sastavljanim na osnovu njihove toksičnosti, koje su merene metodom koju toksikolozi nazivaju LD50.

Naime, LD50 (lethal dose – smrtonosna doza) predstavlja količinu neke supstance koja je dovoljna da se ubije 50 procenata bića koja su učestvovala u eksperimentu, najčešće miševa. Te doze su određivane na osnovu telesne mase životinja.

Iako zvuči okrutno, to je objektivno način da se odredi koliko su neke supstance smrtonosne, ali određivanje opšte toksičnosti je mnogo kompleksniji postupak od ovog.

Toksikolozi su svesni ograničenja LD50, ali iz tehničnih, etičkih i legalnih razloga, merenje te vrednosti na životinjama je sve ređe.

Predstavljamo vam listu supstanci otrovnijih nego što njihova vrednost LD50 pokazuje, koju je objavio sajt The conversation.

Botulinski toksini

Iako se neki od njih koriste u kozmetičkoj industriji (uključujući botoks), botulinska porodica neurotoksina uključuje najotrovnije supstance poznate čoveku. Prijavljena LD50 vrednost za ove toksine iznosi pet nanograma po kilogramu telesne mase. Treba napomenuti da jedan nanogram predstavlja hiljaditi deo grama.

Nesmrtonosne količine ubrizgane u miševe mogu paralizovati pogođeni ud na duže od mesec dana.

Zmijski otrovi

Poput botulinskih toksina, većina zmijskih otrova predstavljaju mešavinu mnogih proteina koji su često neurotoksini s LD50 ispod jednog miligrama po kilogramu telesne mase. Najveću komplikaciju u slučaju ovih otrova predstavlja brzina delovanja. Dok neki mogu biti veoma moćni, drugi, manje moćni otrovi ,ogu ubijati brže.

Moćni otrovi koji sporo deluju mogu vam ostaviti dovoljno vremena da intervenišete, dok vas otrovi oni koji deluju brže i imaju čak i niži LD50 mogu ubiti pre nego što uspete da nađete pomoć.

Arsen

Arsen ima LD50 od oko približno 13 miligrama po kilogramu telesne mase. Uprkos tome, američka Agencija za registrovanje toksičnih supstanci i bolesti mu daje visok prioritet na listi najopasnijih supstanci.

Nameće se pitanje koliko smo često izloženi otrovnim supstancama. Odgovor na to pitanje glasi da su naši izgledi da budemo izloženi polonijumu i botlinskim toksinima zanemarljivi, dok izloženost toksičnim metalima predstavlja realan problem za ljude širom planete.

Polonijum

Radioizotop (izotop nekog hemijskog elementa s nestabilnim, odnosno radioaktivnim jezgrom) najpoznatiji je po tome što je korišćen za ubistvo Aleksandra Litvinenka, a on je ekstremno toksičan čak i u količinama manjim od milijarditog dela grama.

Dok drugi toksični metali poput žive i arsenika ubijaju prilikom interakcije metala s telom, polonijum ubija emitujući radijaciju koja oštećuje senzitivne biomolekule, DNK i ubija ćelije. Nakon što je polonijum dospeo u organizam, nastupa spora smrt, odnosno proći će oko mesec dana dok osoba me umre od radioaktivnog trovanja.

Živa

Toksičnost žive zavisi od vrste žive koja je uključena u trovanje. Organska i neorganska živa imaju različite efekte, a zbog toga i vrednosti LD50 (koje se kreću od jednog do 100 miligrama po kilogramu telesne mase).

Čista živa je znatno manje toksična, u prilog čemu govori slučaj jedna radnice u stomatološkoj ordinaciji koja je pokušala da izvrši samoubistvo tako što je ubrizgala ovaj tečni element u vene. Deset meseci kasnije ostala je bez simptoma trovanja, uprkos tome što je živa dospela i do njenih pluća.

One comment

  1. Aj sad ponovite, sta je nano a sta je mili? Ako je nanogram hiljaditi deo grama, sta je onda miligram? bend?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Maršmelou test

Maršmelou test

Može li odlaganje zadovoljstva biti pokazatelj budućeg uspeha - pitanje je koje je mučilo Voltera Mišela sa Stanford univerziteta kada je odlučio da sprovede takozvani Maršmelou test 70-ih godina prošlog veka.