Apsint – zelena vila

Apsint - zelena vila
Photo credit: ritingon / Flickr

Apsint je liker koji se proizvodi od anisa, pelena i šećera, a sadrži i do 72 procenta alkohola. Navodno ga je prvi put proizveo dr Pjer Ordiner (Pierre Ordinaire) 1792. godine kao lek protiv dizenterije i malarije i nazvao ga Artemisia Absinthium.

Napitak ubrzo dobija nadimak La Fée Verte ili ‚‚zelena vila“, zbog svoje specifične boje. Ovaj lek ubrzo postaje omiljeno piće, pogotovo među francuskim vojnicima u Severnoj Africi, koji su u apsint počeli da dodaju anis da mu poprave ukus.

Apsint počinje da stiče sve veću popularnost i uskoro ga prihvataju umetnici i pripadnici visokog društva. Najveću popularnost doživljava u periodu od 1880. do 1914, a samo 1910. popijeno je više od 36 miliona litara ovog pića.

Osim u Francuskoj, konzumiranje apsinta brzo se proširilo i u Sjedinjenim Državama, najviše u Nju Orleansu, gradu s francuskim korenima. Američke vlasti zabranjuju apsint 1912. zbog velika broja alkoholičara, a 1920. započinje doba prohibicije, potpune zabrane alkohola.

Sledeći primer SAD, uskoro i ostale države zabranjuju apsint, a Francuska uvodi zabranu 1915. No, piće je bilo toliko popularno da se i dalje prodavalo. Proizvođači su se na razne načine dovijali kako prikriti činjenicu da prodaju apsint.

Neki su išli čak toliko daleko da su apsint prodavali kao tonik za kosu. Zanimljivo je da apsint nikada nije bio zabranjivan u Velikoj Britaniji, niti u Španiji.

Francuska, međutim, ponovo obnavlja proizvodnju tog slavnog kontroverznog pića. Tako Fransoa Gi (Francois Guy), naslednik poznate destilerije iz Pontarlijera, ponovno počinje da proizvodi apsint, no njegov napitak mora biti znatno blaži od svojih ‚‚originalnih“ prethodnika. U litru pića količina tujonea – neurotoksina koji je glavni krivac za halucinacije uživatelja apsinta – ne sme biti veća od 10 mg.

Apsint se pije na specifičan način. U visoku čašu ulije se malo apsinta, a zatim se na kašičicu u kojoj je šećer, lagano doliva ledena voda, koja mora da polako kaplje u čašu s apsintom. Svaka kap pretvara se u blještavobelu pahuljicu u zelenom apsintu.

Šećer služi za ublažavanje gorčine pelina, a sama metoda pripremanja daje piću dodatnu čar. Umesto vode, apsint može da se meša i sa crnim ili belim vinom, a neki ga piju čistog.

Oskar Vajld (Oscar Wilde), jedan od uživalaca ovog neobičnog pića, jednom je napisao: ‚‚Prvi stepen opijanja apsintom nije ništa posebno, u drugom vam se počinju da priviđaju čudovišne i okrutne stvari, ali ako izdržite, na kraju ćete doći do završnog stupnja i tada ćete videti stvari koje želite da vidite – prekrasne, neopisive stvari“.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Zašto se kaže "pirova pobeda"

Zašto se kaže “pirova pobeda”

Često, posebno nakon nekih utakmica, možemo da čujemo da je neki tim ostvario pirovu pobedu.