Daning-Krugerov efekat superiornosti

Daning-Krugerov efekat superiornosti

Daning-Krugerov efekat je relativno novi pojam u psihologiji i odnosi se na neobučene osobe koje imaju ’’iluziju superiornosti’’, rangirajući svoju sposobnost iznad proseka, mnogo više nego što ona zapravo jeste i time pokušavju da se prikažu sposobnijim nego što zaista jesu.

Oni su iskreno uvereni u svoju kompetentnost i nesposobni su da prepoznaju ne samo sopstvene propuste i greške, već i tuđu istinsku kompetentnost.

Iako nam je ovaj fenomen svima poznat iz bližeg ili šireg okruženja, iz škole, porodice, s posla ili s malih ekrana – prvi put je zvanično definisan i istražen 1999. godine kada su psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger sa Kornel univerziteta u Americi objavili rad o tome u Žurnalu psihologije ličnosti i društva, te je po njima dobio naziv Daning-Krugerov efekat.

Osobe sa Daning-Krugerovim efektom prepoznaju se najčešće po tome što u društvu vode glavnu reč, nameću svoje mišljenje bez obzira o kojoj se temi radi, donose sudove i odluke na osnovu netačnih, nepotpunih ili nevažnih podataka i nisu spremni da prihvate kritiku, odnosno mišljenje onih drugih, mnogo kompetentnijih.

Daning-Krugerov efekat je prema stručnoj definiciji ’’kognitivna sklonost u kojoj neobučene osobe donose neadekvatne odluke i netačne zaključke, ali njihova nekompetentnost onemogućava njihovu metakognitivnu sposobnost da shvate greške”.

Neobučene osobe imaju „iluziju superiornosti”, rangirajući svoju sposobnost iznad proseka, mnogo više nego što ona zapravo jeste. S druge strane, dosta česte su i situacije kada su visokoobučene osobe sklone da potcenjuju sebe i svoje veštine pateći od ’’iluzije inferiornosti”.

U okviru svog istraživanja Daning i Kruger su testirali studente koji su loše znali gramatiku. ‘’Mi smo verovali da oni treba da znaju da su loši u tome, i bili smo vrlo iznenađeni kada smo shvatili da oni misle, iskreno, da su dobri i da znaju gramatiku.” Hipoteza je testirana i nizom ekperimenata na Kornel univerzitetu, koje su imale za cilj da odrede samoprocenu studenata u veštinama logičkog rezonovanja, gramatike i humora.

Učesnici u ovom eksperimentu su značajno precenili sopstveni učinak na testu i svoje mesto u odnosu na druge studente.

Oni, koji su prema rezultatima testiranja bili na dnu liste u najnižoj četvrtini smatrali su da su bolji od bar 60 odsto svojih vršnjaka.

Na kraju, imamo situaciju u kojoj manje kompetentni ljudi rangiraju svoju sposobnost iznad kompetentnih. I mada deluje paradoksalno, prema mišljenju Daninga i Krugera kompetentnost može da oslabi samopouzdanje, a nekompetentnost da ga uveća.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Priča o blistavom umu Džona Neša

Priča o blistavom umu Džona Neša

"Blistavi um" se smatra jednim od najuticajnijih matematičara XX veka. Znate li kako su njegove teorije promenile nauku?