Dvadeset činjenica koje sigurno niste znali o krvi

Dvadeset činjenica koje sigurno niste znali o krvi
Photo credit: Bratislavsky kraj / Flickr

Krvne grupe nisu rezervisane samo za ljude: Psi imaju više od desetak.

1. Karl Landštajner otkrio je krvne grupe 1901. godine posmatrajući kako se krv različitih tipova zgrušavala kada bi se pomešala. On ih je potom klasifikovao kao A, B i O.

2. ABO nije jedini sistem za grupisanje krvi, međutim. Trenutno postoje 33 sistema koja su priznata od strane Međunarodnog udruženja za transfuziju krvi, sa nazivima poput Luteranski, Dafi, Hh/Bombaj i Ok.

3. Krvna grupa se odnosi na različite molekule na površini crvenih krvnih ćelija. Nepoklapanje ovih molekula između donatora i primaoca može izazvati fatalnu imunološku reakciju nakon transfuzije krvi, budući da primaočevo telo napada stranu krv.

4. Ipak nisu sve krvne grupe bitne za sve transfuzije. Neke varijante su veoma retke, ili postoje samo među određenom etničkom grupom, tako da je opasnost od nepoklapanja, za većinu ljudi, veoma mala.

5. Junior krvna grupa je formalno klasifikovana pre samo dve godine kada su istraživači locirali molekule odgovorne za nju. Većina ljudi je Junior pozitivna, ali više od 50.000 Japanaca je Junior negativna. Za njih, nepoklapanje može da izazove opasne reakcije.

6. Krvne grupe nisu rezervisane samo za ljude. Na primer, psi ih imaju na desetine.

7. Pre nego što su otkrivene krvne grupe, doktori su eksperimentisali sa transfuzijom krvi između ljudi i životinja. Nije se završilo dobro.

8. U decembru 1667. godine, fiziolog Žan-Batist Denis dva puta je ulivao teleću krv u čoveka koga je pokušao da izleči od mentalnih oboljenja. Nakon što je pretrpeo prvu transfuziju, pacijent je reagovao na drugu, veću transfuziju povraćanjem, izbacivanjem crnog urina i žaljenjem na bolove u bubrezima.

9. Nakon treće i konačne transfuzije, čovek je umro. Denisu je suđeno za ubistvo, ali je oslobođen kada je postalo jasno da je pacijent bio otrovan – ne krvlju, već arsenom.

10. Drugi doktori su organizovali trovanje, plašeći se da je procedura moralno opasna i želeći da osiguraju da Denis ne uspe pre nego što to postane trend.

11. Kad smo već kod odvratnih praksi, godine 1892. građanin Eksetera u Engleskoj, R.I, ekshumirao je telo Mersi Braun, koja je nedugo pre toga umrla od tuberkuloze, i pepelom njenog srca i jetre nahranio njenog bolešljivog mlađeg brata. Verovali su da je postala vampir i da se okomila na njega.

12. Slična vampirska panika u devetnaestovekovnom Novoj Engleskoj poklopila se sa epidemijom tuberkuloze. Članovi porodice preminulog bi se često razboleli i umirali, ukazujući drugim stanovnicima na delovanje natprirodnog.

13. Pravo pijenje krvi, ili hematofagija, praktikuje oko 14.000 insekata, uključujući užasne krevetne stenice, bičeve dušeka.

14. Mlada providna krevetna stenica postaje crvena kao rubin nakon prvog hranjenja.

15. Biti hrana za krvopije nije zabavno, ali je barem kratkotrajno. Mnogo teži teret pao je na britansku kraljevsku porodicu nedavno: hemofilija, poremećaj zgrušavanja krvi. Mutacija koja ju je izazvala nastala je spontano u kraljici Viktoriji.

16. U 2009. godini, naučnici su objavili da je „kraljevska bolest” zapravo veoma retka. Bila je to hemofilija B, koja utiče na jednog u 25.000 muškaraca u SAD-u, što je pet puta manje od obolelih od hemofilije A.

17. Zaključak je izvučen iz analize kostiju ubijene ruske kraljevske porodice Romanov, koji su potomci Viktorijine kćerke Alise.

18. Danas, hemofiličari se leče regularnim infuzijama zgrušavajućih faktora koje njihova tela ne mogu da proizvedu, a koji se prave od donirane krvi.

19. Naučnici traže način da ubace radne verzije gena zgrušavajućeg faktora u same ćelije pacijenta. U 2011. šest pacijenata sa hemofilijom B bilo je u stanju da zaustave ili smanje učestalost svojih uobičajenih injekcija zahvaljujući genskoj terapiji.

20. Niko ne predlaže gensku terapiju za nešto češće poteškoće vezane za krv, poput: glavobolje od sladoleda. Jednostavno ćete morati da naučite da živite sa bolom, za koji se veruje da ga uzrokuje brza dilatacija prednje cerebralne arterije mozga usled nagle promene temperature u ustima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Priča o blistavom umu Džona Neša

Priča o blistavom umu Džona Neša

"Blistavi um" se smatra jednim od najuticajnijih matematičara XX veka. Znate li kako su njegove teorije promenile nauku?