Kako je sever završio na vrhu mape?

Kako je sever završio na vrhu mape?
Photo credit: Drew’s Photo Shoots / Flickr

Zašto geografske karte uvek prikazuju sever na vrhu? Za one koji ovu stvar ne uzimaju zdravo za gotovo, najčešći odgovor je zato što su Evropljani napravili karte i želeli su da budu na vrhu.

Međutim, ne postoji nijedan dovoljno dobar razlog zbog čega bi sever zauzimao vrh kartografskog “imanja”, o čemu svedoče istraživanja starih mapa sa različitih lokacija, nastale u različitim periodima.

Duboka proizvoljnost naših trenutnih kartografskih konvencija je evidentno vidljiva na Mekarturovoj Univerzalno ispravljenoj mapi sveta, čuvenom “obrnutom” pogledu na svet koji je nedavno napunio 35 godina. Napravljena 26. januara 1979. godine od strane Australijanca Stjuarta Mekartura, ova mapa je osmišljena tako da izazove naše uobičajeno pristajanje na evropsku perspektivu kao na svetsku normu.

Međutim, ova mapa nas čini da se zapitamo zašto smo tako brzo zaključili da su Evropljani sa severa bili oni koji su izumeli modernu mapu – i odlučili kako će se držati. Kao što je to često slučaj, naša želja da se pozovemo na evropocentrizam prikazuje određenu pristrasnost, budući da zapravo zasluge za kartografiju najviše pripadaju vizantijskim monasima i Jevrejima sa Majorke, više nego na primer Englezima.

Ne postoji ništa neizbežno ili suštinski tačno, ni u geografskom, ni u kartografskom, pa čak ni u filozofskom smislu, kada je u pitanju predstavljanje severa kao gore na mapi, jer je gore ljudska konstrukcija, a ne prirodna. Neke od najranijih egipatskih mapa pokazuju jug kao gore, verovatno pretpostavljajući da tok Nila od juga ka severu ima veze sa uticajem gravitacije.

Takođe postojalo je srednjevekovno doba kada su mnoge evropske mape bile crtane tako da se istok nalazio gore. Ukoliko je postojala bilo kakva sumnja u religijski značaj, eliminisali su je pobožnim ilustracijama Adama i Eve ili Hrista na tronu. U istom periodu, arapski kartografi su crtali mape na kojima je jug bio gore, najverovatnije zato što su tako radili i Kinezi.

Stvari su se promenile u doba istraživanja. Poput renesanse, ova era nije počela na severu Evrope, već u Sredozemlju, negde između evropskog i arapskog sveta. Tokom XIV i XV veka, neverovatno precizne pomorske mape Sredozemnog mora i njegovih brojnih luka su počele da se javljaju kao Portolanski grafikoni.

Bili su osmišljeni za mornare koji su morali da plove morskim trgovačkim putevima uz pomoć nedavno usvojene tehnologije – kompasa. Ove mape nisu imale gore i dole, jer su slike i reči bili u svim pravcima, generalno usmereni ka centru mape. Međutim sve su imale ružu kompasa sa severom koji se jasno isticao od ostalih pravaca.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Maršmelou test

Maršmelou test

Može li odlaganje zadovoljstva biti pokazatelj budućeg uspeha - pitanje je koje je mučilo Voltera Mišela sa Stanford univerziteta kada je odlučio da sprovede takozvani Maršmelou test 70-ih godina prošlog veka.