Kako oči dobijaju svoju boju?

Kako oči dobijaju svoju boju?
Photo credit: kerrikronic / Flickr

Boja očiju zapravo nije rezultat pigmenta, već raspršene višebojne svetlosti, tako da je jedino plava boja vidljiva posmatraču. Tokom vedrog dana, Sunčeva svetlost ispušta molekule u atmosferu, ali u kratkim talasnim dužinama. Plava svetlost se tako raspršava gotovo deset puta efikasnije nego crvena.

Kao što Pol Van Slembruk objašnjava, dužice ljudi s plavim očima reflektuju svetlost natrag na isti način. Ako je svetlost koja pada na oči bela i sadrži kombinaciju talasnih dužina, uglavnom je plava boja ona koja će se reflektovati natrag i koju će posmatrači moći da vide.

Međutim, u zatvorenim prostorima, kada svetlost može biti pomerena ka crvenom kraju spektra, čini nam se da se boja očiju menja budući da nema dovoljno plave boje koja će dominirati.

Za razliku od plave, smeđa boja očiju nastaje mnogo jednostavnije. Prednji sloj oka kod smeđih očiju ima puno melanina, pigmenta koji je važan i za tamnjenje kože. Veći deo svetla koji pada na oko apsorbuje se, a mi vidimo samo onaj mali deo koji se na kraju reflektuje kao smeđa boja.

Maslinaste oči imaju nešto manje melanina nego smeđe. Većina svetlosti se apsorbuje, ali se mali deo ipak reflektuje i stvara boju koja je mešavina smeđe i plave. Različiti fokusi oka mogu imati različitu koncentraciju boje stvarajući pegice. Zelene oči su slične maslinastim, ali one imaju samo malo više melanina nego plave oči. Ipak, siva boja očiju nastaje na drugačiji način.

Sive oči uopšte nemaju melanin, već se umesto njega u dužici oka skuplja kolagen. Što su te čestice veće, ravnomernije raspršuju svetlosne talase, što rezultira mešavinom boja. Slično se događa s kapljicama vode u oblacima. Apsorbuje se dovoljna količina svetla, ali da bi dužice više nalikovale sivkastim stratusima nego belim cirusima, ona se ne odražava.

Takođe, većina odojčadi u početku nema uopšte melanin, čak i ako na kraju ipak imaju smeđe oči. Njihova plava boja očiju tamnija je nego kod odraslih, jer čak i većina plavookih odraslih ljudi ipak ima u svojim dužicama neke veće čestice koje raspršuju spektar boja, razređujući tako na neki način plavi efekat.

Međutim, i genetika je ta koja utiče na boju očiju. Mendelova genetika kaže da je gen za smeđu boju očiju dominantan, a za plavu recesivan. Ostale boje obično dosta odstupaju. Zapravo, postoji više gena koji određuju boju očiju, iako se za plave oči mislilo kako potiču od samo jednog pretka.

Susedni geni OCA2 i HERC2 odrađuju većinu posla kada je u pitanju određivanje nivoa melanina, a ostali bi mogli biti odgovorni za prisutnost nekih drugih faktora poput kolagena.

Valja naglasiti da ljudi nisu jedina živa bića kod kojih je primećen ovakav fenomen, poznat i kao strukturna obojenost. Naime, on je uobičajen i kod morskih stvorenja, insekata i ptica.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Maršmelou test

Maršmelou test

Može li odlaganje zadovoljstva biti pokazatelj budućeg uspeha - pitanje je koje je mučilo Voltera Mišela sa Stanford univerziteta kada je odlučio da sprovede takozvani Maršmelou test 70-ih godina prošlog veka.