Ko su tajkuni i zašto ih tako zovemo

Ko su tajkuni i zašto ih tako zovemo
Photo credit: commons.wikimedia.org

U poslednjoj deceniji, kod nas se za pojam tajkun uvek vezuje za nešto negativno, a do tada kao da niko nije ni znao za taj izraz. Često se upotrebljava kao sinonim za kriminalce, lopove, ljude koji su do velikog bogatstva stigli za jako kratak period raznim kriminalnim radnjama.

Međutim, kao i mnogo toga, kao nas sve dobija pogrešnu konotaciju. Kao da sve naopako doživljavamo u odnosu na ceo svet.

Tajkun je, zapravo, neformalni izraz kojim se označava čovek koji zauzima istaknuto mesto u svetu industrije, zahvaljujući čemu je stekao veliko bogatstvo. To je veoma bogat i moćan poslovni čovek ili industrijalac, koji je poslovnim (ne kriminalnim) potezima uspeo da iskoristi ekonomsku šansu u nekoj industriji. Pored naziva tajkun, za poslovne magnate se još koristi izraz mogul.

A sama reč tajkun vodi poreklo još iz Japana i izvedena je od japanske reči “taikun”. Tačnije, ova japanska reč je kineskog porekla, a bukvalno znači “veliki gospodar/princ” ili “vrhovni komandant”.

Danas je u japanskom jeziku ovo arhaična reč, dok je u Edo periodu (period od 1600. do 1867. koji se smatra početkom ranog modernog Japana) ova reč korišćena kao titula kojom su se označavali visoki komandiri stranih vojnih sila, analogno japanskom šogunu.

Modifikovana verzija ove reči se javlja u engleskom jeziku kao ‚”tycoon”, a odnosi se na bogatog menadžera. Reč je ušla u engleski jezik u 19. veku, sa povratkom pomorskog komodora Metju Perija (Matthew Perry) iz Japana, koji je 1854. godine pregovarao sa japanskim šogunom misleći da je on car.

Američkog predsednika Abrahama Linkolna su njegovi saradnici u šali oslovljavali sa “tajkun”, odakle se ovaj izraz proširio u poslovnom svetu, gde se koristi i danas.

Neki od najpoznatijih svetskih tajkuna su:

Donald Tramp, uspeo da se obogati zahvaljujući pravovremenim ulaganjima u nekretnine. On se dva puta uzdizao do bogatstva, pošto je jednom zbog pogrešnih odluka i loših zaduživanja bio pred bankrotom.

Amansio Ortega, osnivač prodavnica lanca Zara. Uložio svoj prvi zarađeni novac u proizvodnju garderobe namenjene za širu populaciju, koja nije imućna i dopreo do ogromnog tržišta za čiji stil oblačenja do tada niko nije ni mario. Danas je nabogatiji Španac.

Ingvar Kampard, osnivač kompanije IKEA. Kao maloletnik, kupovao je u Stokholmu šibice na veliko po niskoj ceni i shvatio da može jeftino na komad da ih prodaje u mestu u kojem je živeo, a da i dalje ostvaruje profit.

Svoj biznis je započeo na biciklu. Posle je počeo da preprodaje ribu, ukrase sa jelke, olovke a onda se sa ujakom udružio u pravljenju kuhinjskih stolova. Ingvar je odlučio da prošire proizvodnju za kompletan kućni nameštaj…ostalo je istorija.

Ričard Brenson, predsednik Virgin grupe. Bio je loš đak i patio je od disleksije. Ali je shvatio da ima sposobnost da lako uspostavlja kontakte sa ljudima.

Sa 16 godina je snimio neke popularne crkvene pesme, osnovao časopis “The Student” u kojem je reklamirao snimanu muziku, a posao se veoma brzo proširio. Naziv “Virgin” je kasnije uzeo na predlog jednog zaposlenog, zato što su novi u poslu. Danas poseduje oko 400 kompanija u vrednosti od preko 8 milijardi dolara.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Zašto se kaže "pirova pobeda"

Zašto se kaže “pirova pobeda”

Često, posebno nakon nekih utakmica, možemo da čujemo da je neki tim ostvario pirovu pobedu.