Konan bakterija – najotpornija bakterija na svetu

Konan bakterija - najotpornija bakterija na svetu

Bakterija Deinococcus radiodurans, poznata i kao Konan bakterija, se nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda kao najotpornija bakterija na svetu. Ova ekstremofilna bakterija je u mogućnosti da preživi vakuum, kiselinu, dehidrataciju, ekstremnu hladnoću pa čak i nuklearnu katastrofu.

Ova super bakterija je specifična po tome što ima gotovo neuništiv DNK koji im omogućava da žive na mestima kao što su dolina Antartika, kao i na mestima u kojima vlada suša i po 6 godina. Takođe su u stanju da prežive u vakuumu, nemaju prirodnog neprijatelja i mogu da podnesu radijaciju koja je između 2.000 i 6.666 puta jača od radijacije koje je smrtonosna za ljude, kao i UV zračenje koje je veće između 250 i 5.000 puta od UV zračenja koje mogu da podnesu druge, obične bakterije.

Na svu sreću za nas, ljudi ih ne zanimaju, tako da ne postoji nikakav dokaz niti indicija da su ikada imale bilo kakvu interakciju sa ljudima, odnosno sa bilo kojim drugim poznatim organizmom.
Konan bakterija je prvi put izolovana davne 1956. godine i to zato što je neko uspeo da primeti koloniju bakterija koja se zadržala na konzervisanom mesu koje je bilo izloženo gama zračenju koje se koristilo prilikom konzerviranja hrane a koje je navodno trebalo da ubije sve poznate bakterije.

Posle tog otkrića ove bakterije dolaze u fokus naučnika širom sveta koji ih u to vreme proglašavaju najotpornijim organizmom na svetu.

Ono što je fascinantno za ove bakterije je i to što se one nalaze po celom svetu, i to što niko ne zna koje im je prirodno stanište i odakle su potekle. Ono što, sa druge strane svi znaju je to da su pronađene na svim za ostale organizme nepristupačnim mestima kao što su Antartik, kanalizacije širom sveta, konzervisano meso ali i sterilni medicinski instrumenti.

konan bakterija2

Međutim, treba ipak imati na umu da ni ova bakterija nije neuništiva i da ima svoje slabosti. Ove bakterije preferiraju temperature ispod 39 stepeni celzijusa, tako da se mogu ubiti tako što će biti izložene duže vreme višim temperaturama. Iako su u mogućnosti da podnesu visoke nivoe zračenja, kako UV tako i gama, ekstremne količine ovih zračenja ih mogu ubiti. Ista situacija je i sa hladnom atmosferskom plazmom.

Međutim, treba imati u vidu da ove bakterije ne da nisu opasne za ljude već nam mogu biti jako korisne, niko ih u stvari ni ne pokušava da ubije.

Na primer, ove super bakterije nam mogu pomoći da se rešimo opasnog radio aktivnog otpada. Naime, ova bakterija kao što znamo, može da živi u radioaktivnom okruženju, a pošto je u mogućnosti da pored života vrši i razgrađivanje radioaktivnog otpada kao i detoksikaciju radioaktivnih elemenata, naučnici pokušavaju da prouče kako da ovu bakteriju iskoriste za čišćenje radioaktivnog otpada širom sveta.

Još jedna od mogućnosti koje nam ove bakterije pružaju je pohranjivanje podataka i uopšteno svih informacija u DNK ovih bakterija. Time bi smo bili u mogućnosti da u slučaju nuklearne apokalipse imamo način pohranjivanja svetske baštine.

Ako smatrate da je ovo možda teško verovatno, trebalo bi da imate na umu da su naučnici 2003. godine uspeli da skladište određene podatke u DNK ove bakterije. Oni su naime, tekst pesme ’’It’s a small world’’ preveli na DNK jezik i taj DNK su uspešno ubacili u 7 jedinki Konan bakterije. 100 bakterijskih generacija kasnije, DNK novih jedinki je ostao netaknut i naučnici su uspeli da pročitaju svako slovo prethodno skaldišteno u DNK predaka tih bakterija.

Konan bakterija je smatrana najotpornijom bakterijom, tj organizmom, sve do 2003. godine kada je otkrivena novi najotporniji organizam, koji je pogađate, opet bakterija i to pod nazivom Thermococcus gammatolerans. Međutim, naučna zajednica još uvek ne poseduje dovoljno relevantih podataka u vezi sa ovom bakterijom, tako da ćemo o njoj pisati neki drugi put.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Fenomen Atakame: Šta se to dogodilo u najsuvljoj pustinji na svetu nakon obilnih kiša?

Fenomen Atakame: Šta se to dogodilo u najsuvljoj pustinji na svetu nakon obilnih kiša?

Pustinja Atakama u Čileu je površina bez imalo vode, sačinjena od slanog zemljišta, peska i okamenjene lave.