Nindže – prvi profesionalni špijuni i atentatori

Nindže - prvi profesionalni špijuni i atentatori
Photo credit: macoto_ / Flickr

Pod pojmom Nindža podrazumeva se osoba koja je obučena drevnim japanskim borilačkim veštinama i unajmljuje se za špijuniranje ili atentate. Naziv nindža potiče od reči nin (istrajati, kriti, kretati se nevidljivo) i ja (osoba). Poznati su i pod nazivom Šinobi.

Zahvaljujući stripovima, crtanima, filmovima, video i kompjuterskim igrama, u savremenom svetu nindže se doživljavaju na sasvim drugačiji način od onoga što su oni bili u stvarnosti. U modernom društvu oni su romatnični špijuni, borci za pravdu, osvetnici podcenjenih, zaštitnici žena i dece. Zapravo oni su bili jedinstvena profesionalna “ogranizacija” plaćenih špijuna i ubica za novac.

Nindže su verovale da poreklo vuku od Tengua, mitološkog gavrana-čoveka koji je imao glavu, trup i krila gavrana, a noge i donji dio trupa čoveka. To nije ni bilo čudno s obzirom da je gavran poistovećivan sa “duhom smrti”.

Veština nindži razvila se upravo od špijuniranja, uhođenja i izviđanja. Sve je počelo kad je jedan starokineski vojni strateg imenom Sun Cu u 5. veku pre nove ere napisao knjigu “Umeće ratovanja” u kojoj su prvi put, uhođenje i špijunaža spomenuti kao samostalna veština. Nekoliko vekova kasnije ta je veština preko Okinave, gde su Kinezi i Japanci međusobno trgovali, preneta na japanska ostrva.

U srednjem veku nindže su volele da šire mitove o sebi i svojim veštinama. Baš te priče su im dodatno pomogle da uliju strah onima koji nisu bili dovoljno upućeni, pre svih japanskim seljacima tog perioda.

Neki od mitova kosu se širili govorili su da nindže mogu da lete, postanu nevidljive, da mogu da budu bez hrane nedeljama, da mogu da prođu kroz male rupe pa čak i kroz krute predmete i da ni na jednom mestu ne možete da bude sigurni od nindži.

Međutim, uprkos nekim preuveličanim glasinama, bilo je i onih istinitih koje su možda još strašnije. A to je da su nindže za određenu svotu novca bile spremne da ubiju svakoga, bez oklevanja i griže savesti.

Neretno bi se žrtvama nečujno prišunjale na spavanje. Oni su prihvatali najprljavije zadatke koje zbog koda časti nisu mogli da prihvataju ni samuraji ni vojnici, kao što je trovanje dece u kolevci, pa čak i silovanje i unakažavanje ćeri neprijateljskih vojskovođa, na gostoprimstvo seljaka odgovoriti ubijanjem cele porodice,…

Sve su to bile svakodnevne dužnosti jednog nindže, koje su sa pravom izazivale strah kada god ih se pomene. Nisu nikako bili borci za pravdu kao što se u nekom filmovima može videti.

Zlatno doba nindži bilo je od 14. do 18. veka, a ti zagrabuljeni borci odigrali su veliku ulogu u oblikovanju tadašnjeg Japana. Kako su se vremena menjala i civilizovala, smanjivala se i važnost nindži, pa su oni sve češće, umesto špijunske službe postajali nečija garda ili zaštitnici pojedinih plemića.

Drugi su postajali razbojnici, što je sasvim bilo razumljivo ako se zna da su nindže i regrutirani od bivših kriminalaca i odbeglih osuđenika. U to su vreme u Japanu mnoge organizovane grupe kriminalaca bile u potpunosti sastavljene od bivših nindži.

Danas više nema nindži ili tačnije oni više ne postoje u formi posebnog staleža plaćenika i ubica. Nindžicu se međutim zadržao, i kao borilačka veština nastavio je da se razvija.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Zašto se kaže "pirova pobeda"

Zašto se kaže “pirova pobeda”

Često, posebno nakon nekih utakmica, možemo da čujemo da je neki tim ostvario pirovu pobedu.