Priča o blistavom umu Džona Neša

John Forbes Nash Jr featured
Photo credit: commons.wikimedia.org

“Blistavi um” se smatra jednim od najuticajnijih matematičara XX veka. Znate li kako su njegove teorije promenile nauku?

Samo nekoliko dana nakon što mu je u Norveškoj uručena prestižna nagrada Abel za doprinos u oblasti matematike, Džon Neš (86) i njegova supruga Ališa (82) tragično su izgubili život 23. maja 2015. godine u saobraćajnoj nesreći dok su se vraćali sa putovanja iz ove nordijske zemlje. Tragedija se dogodila kada je vozač taksija, u kom se nalazio bračni par Neš, izgubio kontrolu nad vozilom i udario u zaštitnu ogradu.

Džon Forbes Neš Džunior jedan je od najuticajnijih matematičara druge polovine 20. veka. Nobelova nagrada u oblasti ekonomije dodeljena mu je za doprinos koji je njegov rad u okviru Teorije igara, Nešova ravnoteža, imao na razvoj ove oblasti. Međutim, pojedini matematičari smatraju da je Nešov doprinos u oblasti diferencijalne geometrije i parcijalnih diferencijalnih jednačina još značajniji.

Kapriciozni lik i delo ovog slavnog matematičara inspirisali su ne samo matematičare i ekonomiste širom sveta, već i holivudske umetnike. Centralna tema Oskarom nagrađenog holivudskog filma Blistavi um je život ovog Nobelovca i njegova višedecenijska borba sa teškim oblikom paranoidne šizofrenije.

Džon Neš nije oduvek bio slavan. Ovaj blistavi um dugi niz godina boravio je u senci teškog mentalnog oboljenja. Do dodele Nobelove nagrade u oblasti ekonomije 1994. godine, bio je gotovo nepoznat široj javnosti.

Za njega je znao uži krug naučne zajednice i studenti sa Prinstona koji su ga često viđali kako usamljeno šeta kampusom univerziteta. U trenutku dodele nagrade, bio je veoma lošeg materijalnog stanja, koje je bilo posledica duge borbe sa bolešću.

Rođen je 13. juna 1928. godine u Zapadnoj Virdžiniji. Iako je prvo studirao inženjerstvo, ubrzo je postalo jasno da su njegovi afiniteti više usmereni ka čistoj matematici. Njegov nemerljiv matematički talenat uvideli su i njegovi mentori i usmerili ga ovim putem. Godine 1948. Neš dobija stipendiju na Prinstonu, i samo dve godine kasnije razvija svoju poznatu teoriju.

Briljantnost njegovog uma dovela ga je na MIT, ali i jednu od najpoznatijih think-tank vojnih organizacija pod imenom RAND korporacija. Tokom prve polovine pedestih godina, Neš je radio kao stručni konsultant u ovoj korporaciji, razvijajući niz igara koje su služile za predviđanje strategija američkih vojnih neprijatelja. Krajem pedesetih biva hospitalizovan sa ozbiljnim simptomima šizofrenije.

Borba sa bolešću je bila veoma duga i teška. Iako je metoda elektrošokova odavno napuštena, nažalost, tih godina je bilo veoma popularno tretirati teška mentalna oboljenja ovom izuzetno agresivnom metodom. Kako je i sam često navodio, nekoliko puta je bio u psihijatriisjkim ustanovama mimo svoje volje. Od početka 70-tih godina, Džon Neš se polako oporavlja, iako borba i dalje traje, ali tada zvanično prestaje da uzima antipsihotike.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Maršmelou test

Maršmelou test

Može li odlaganje zadovoljstva biti pokazatelj budućeg uspeha - pitanje je koje je mučilo Voltera Mišela sa Stanford univerziteta kada je odlučio da sprovede takozvani Maršmelou test 70-ih godina prošlog veka.