Zašto kamuflaža nije korišćena pre Prvog svetskog rata?

Zašto kamuflaža nije korišćena pre Prvog svetskog rata?
Photo credit: Defence Images / Flickr

Nepotrebno je reći da su, kada su Amerikanci osmislili ovo, sve svetske sile na početku XX veka morale da imaju uređaj koji su potom koristile za pomorske topove i poljsku artiljeriju.

Sticajem okolnosti, na početku XX veka dogodila se umetnička revolucija u Francuskoj i rodio se novi pokret nazvan kubizam.

Ideja kubizma u slikarstvu bila je da se uzme oblik koji postoji u svetu kakav znamo onako kako ga prirodno vidimo i onda se razbije u različite sastavne delove kako bi se rekonstruisali na način koji deluje gotovo neprepoznatljiv ljudskom oku, slikanjem tih delova iz nekoliko različitih gledišta simultano.

Kubisti su tražili način da naslikaju svet kakav je zaista, a ne onako kako ga mi obični ljudi vidimo. Oni su takođe razvili nove metode vizuelne fragmentacije, renderovanjem forme kroz prostorno zbunjujuće ravni. Oni su te ravni dodatno delili linijama koje dele, pre nego crtanjem kontura oblika.

Ironično, zadatak pariških umetnika da nađu intelektualni realizam je ubrzo viđen od strane francuske vojske kao veoma potencijalna za vojnu obmanu.

U 1914, Francuska je bila na korak od još jednog poraza od Nemaca, koji su uživali u mnogim prednostima uključujući neverovatno preciznoj savremenoj artiljeriji. Francuzi, pametni ljubitelji umetnosti, su se okrenuli kubistima za pomoć.

Jedan kubista, Lucijen-Viktor Girand de Skevola postavljen je na čelo čitavog novog odeljenja francuske vojske posvećenog kamufliranju zgrada, aviona, topova, kamiona i instalacija. On je veoma sažeto opisao svoj novi zadatak: “Kako bih u potpunosti iskrivio aspekt predmeta, morao sam da primenim mere koje kubisti koriste da ga predstave.”

Ova metoda korišćenja linija, ravni i boja kako bi se oblik razlomio, umesto da bi se definisao, bila je veoma bitna inovacija umetnika XX veka – jednostavno rečeno, nikome to nije palo na pamet pre.

Bojenjem potencijalnih meta na način koji ih oslobađa njihove forme čini ih teže uočljivim za protivnike, tj. težim za poravnanje naročito na većim udaljenostima, gde atmosferski uslovi, dim boja, okolina i drugi faktori mogu da učine čak i neskrivenu metu teškom za precino fiksiranje.

Drugim rečima, prvi tipovi kamuflaže imali su svrhu da nikada ne budete tačno sigurni u šta gledate, naročito ukoliko mete gledate kroz daljinometar. Ovi principi korišćeni su na moru, kopnu i u vazduhu.

U Američkom građanskom ratu, američki vojnici sa musketama mogli su da dobace samo nekoliko stotina metara, a artiljerija je mogla da pogodi mete u krugu od kilometar. Samo 50 godina kasnije, standardne vojne puške poput nemačkog Mauzera ili američkog Springfilda, mogli su da pogode metu na udaljenosti od kilometar, ukoliko je potrebno, a artiljerija nije morala ni da vidi gde gađa, sve dok su imali nekoga na frontu ko će im dati precizne koordinate.

Kamuflaža je stvorena kako bi se porazilo ovo novo, dalekometno naoružanje. A ništa od toga ne bi bilo moguće da nije bilo jedne grupe slikara koji su bili odbačeni od strane umetničkog establišmenta kao izdajnici.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Zašto postoje različite krvne grupe?

Zašto postoje različite krvne grupe?

Koja je evolutivna prednost krvnih grupa, kako su one distribuirane u okviru populacija i da li nam je zaista važno kojoj krvnoj grupi pripadamo?