Zašto postoje različite krvne grupe?

Zašto postoje različite krvne grupe?
Photo credit: aldenchadwick / Flickr

Koja je evolutivna prednost krvnih grupa, kako su one distribuirane u okviru populacija i da li nam je zaista važno kojoj krvnoj grupi pripadamo?

Godina je 1492. Papa Inoćentije VIII teško je bolestan. Njegov doktor predlaže da kao terapiju uzime krv od druge, zdrave osobe, a kako još ne postoji znanje o intravenskom kardiovaskularnom sistemu, jedino rešenje je da krv – popije. Terapija ipak ne prolazi uspešno, jer papa nedugo zatim umire. Međutim, ovaj događaj ostaje zabeležen kao prvi poznati slučaj transfuzije krvi.

Nizu, iz današnje perspektive naivnih, čak i bizarnih metoda za transfuziju, pridodati su i viševekovni pokušaji unošenja krvi životinja u organizam čoveka. Koliko god neuspešni, oni su ipak davali svoj doprinos nauci, makar i tako što su ukazivali na pogrešan pristup, da bi u 19. veku engleski lekar Džejms Blandel konačno shvatio da čovek može primiti samo čovečju krv.

Krajem tog veka naučnici su primetili da pri mešanju krvi zdrave i bolesne osobe dolazi do njenog zgrušavanja u grudvice, čime su već došli nadomak samog rešenja ove vekovne misterije. Nedostajala je još samo poslednja karika.

Godine 1900. austrijski biolog Karl Landštajner u svojim istraživanjima odlazi korak dalje i želi da se uveri da li će do zgrušavanja doći i ako se pomeša krv dve zdrave osobe. On uzima primerke svoje i krvi svojih saradnika, meša ih svaku sa svakom, uočava zakonitosti pod kojima se neke krvi zgrušavaju, a neke ne i, konačno, dolazi do zaključka da postoje tri grupe koje imenuje A, B i C.

Ovo epohalno otkriće, vredno Nobelove nagrade, označilo je kraj viševekovnih neizvesnosti i strahova lekara u situaciji kad nekom pacijentu treba dati krv. U početku poduhvat visokog rizika, sada je postao rutinska procedura.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

x

Check Also

Priča o blistavom umu Džona Neša

Priča o blistavom umu Džona Neša

"Blistavi um" se smatra jednim od najuticajnijih matematičara XX veka. Znate li kako su njegove teorije promenile nauku?